Држите га реално на приносима везивања

Како се приближавамо 2010. години, наша очекивања тржишта фиксних прихода у наредној години ће, као и обично, зависити од потенцијалног пута каматних стопа. Један од основних средстава за процјену потенцијалног правца и величине промјена каматних стопа је процјена стварних или прилагођених инфлација приноса. Док Фед има већу контролу краткорочних приноса, инфлација и инфлациона очекивања имају већи утицај на средње и дугорочне приносе на обвезнице. Наравно, утврђивање потенцијалног пута каматних стопа је доказало многе, "погрешне" током година. Међутим, коришћењем стварних приноса може се утврдити низ сценарија каматних стопа и потенцијални утицај на укупне повраћај тржишта обвезница као што смо и учинили за наш Оутлоок из 2009. године.

Користимо стварни принос на десетогодишњу белешку трезора, јер трезорске формације представљају окосницу тржишта обвезница и десетогодишња је добра репрезентација за обостране и дугорочне обвезнице. Прави 10-годишњи принос Трезора је дефинисан као принос на десетогодишњу Трезорску таблицу минус годишње стопе базне инфлације мерене индексом потрошачких цијена (ЦПИ). Иако се укупни ЦПИ може користити, већа волатилност хране и енергије може довести до значајних краткорочних промјена и чини централни ЦПИ поузданијим мерачем. Коришћењем петогодишњег приноса од 3,5% у петак и одузимањем текућег годишњег индекса ЦПИ од 1,5%, остварио се реални принос од 2,0%, нешто ниже од просека од 10 година од 2,3%.

Колико високо?

Што је већи стварни принос, атрактивније инвестиције у обвезнице су, а што је нижи реални принос, то је тржиште скупље. Слично коефицијенту цијена по акцији (ПЕ) за акције, стварни приноси указују на то да ли су обвезнице, "чаше" или "повољне". Високи однос ПЕ је сличан ниском реалном приносу и обрнуто. Историјски, високи реални принос генерално је доводио до бољег учинка тржишта обвезница (табела 1) у поређењу са нижим реалним приносом. Треба поменути у доњој табели, 12-месечном повратку после минимума у ​​октобру 2001. помогли су корпоративни скандали и повратак након ниског нивоа у септембру 2006. године, уз помоћ кризе под-премијера.

Тренутни 2,0% реални принос може изгледати низак и историјским поређењима. Током година, Фед је постао кредибилан као борац против инфлације и помогао да се стварни приноси смањују [Графикон 2]. Као резултат, инвеститори обвезница су захтијевали мање и мање премије за заштиту од инфлације и то је помогло смањењу средњих и дугорочних каматних стопа. Многи фактори утичу на стварни принос који инвеститори обвезнице захтијевају. На примјер, слабији економски раст је мањи реални принос који инвеститори захтијевају јер слаб економски раст подразумијева нижу инфлацију и стога мање потребе за заштитом од ње. Насупрот томе, јачи економски раст је виши реални принос који инвеститори могу захтевати. Општи ниво инфлације може утицати на стварни принос (као што показује графикон 2) и током наредних година, тешка понуда трезора може такође утицати на инвеститоре да захтевају већи реални принос.

Шта каже Фед?

Фед још увек има значајан кредибилитет са инвеститорима обвезница и заједно са ниским прогнозама инфлације, реални приноси од обвезничких инвеститора вјероватно ће остати низак. Цоре Цоре ЦПИ се очекује да ће 2010. постати близу тренутног нивоа од 1,5% у складу са просјечном прогнозом Примари Бонд Деалерс. На основу овога можемо приближити ниво приноса десетогодишњег трезора на крају 2010. Ако се економски раст испостави релативно слабим, тржиште обвезница може захтијевати 2,0% реални принос, који производи хипотетички 3,5% 10- (2,0% реалног приноса плус 1,5% цоре ЦПИ прогнозе консензуса). Ако је економски раст јачи него што се очекивало, или је отежано снабдевање трезором, онда би тржиште обвезница могло захтијевати 2,5% или чак 3,0% реалног приноса, што би произвело 10-годишњи принос од 4,0% или 4,5%, респективно додајући прогнозу инфлације и стварни принос. Поред тога, ако се прогнозирање инфлације консензуса показује пренизком онда би се принос од 10 година могао повећати. Међутим, важан закључак да се извуче је да очекивани низак ниво инфлације вероватно ће разочарати инвеститоре који траже значајно веће приносе обвезница у 2010. години. Напомена у горе наведеном примеру, реални принос од 3,0% даје хипотетички принос од 4,5% на 10 година. На тржишту обвезница није забележен реални принос од 3,0% од децембра 2003. године, тако да би прелазак на 4,5% 10-годишњи принос могао бити могуће посматрати као део који би представљао значајно одступање од недавне историје. 5,0% 10-годишњи принос, што подразумева 3,5% прилагођени принос на инфлацију, свакако је растезање, уколико прогнозе инфлације не расте више или је привредни раст много јачи него што се очекивало. Према томе, инвеститори који траже 5% плус тип трезорских приноса вероватно ће бити разочарани.

Држи се

Анализа реалног приноса има импликације на шире тржиште обвезница пошто су све обвезнице цијене у вези са трезорима. С обзиром на пројекције инфлације по ИПИ од 1,5%, реални принос од 2,0% до 3,0% даје опсег приноса од 3,5% до 4,5% приноса у десетогодишњем Трезору, приближно непромијењен на 1,0% више од тренутног приноса. Овакво повећање приноса подразумијева низак, иако не и нужно негативан, укупни повраћај висококвалитетних инвеститора обвезница у 2010. години. Реални или прилагођени инфлацији приноси су кључни инструмент за процјену вриједности тржишта обвезница, као и потенцијални правац и величина интереса промене курса. На стварни принос утичу многи фактори, укључујући ниво инфлације, економски раст и снабдијевање и стога је свакако подложан промјенама.Међутим, разматрајући низ исхода инвеститори могу приближити потенцијалну путању каматних стопа и како ће то утицати на учинак тржишта обвезница. Очекивани раст каматних стопа ће вјероватно превести у нижи принос, али ниска инфлацијска очекивања указују на то да ће инвеститори који желе знатно веће приносе у 2010. вјероватно бити разочарани. Ми фаворизујемо обвезнице високог приноса, јер очекујемо да ће високи квалитет повратних обвезница бити ниског напретка.

ВАЖНА РАЗКРИВАЊА

• Ово је припремио ЛПЛ Финанциал. Ставови изражени у овом материјалу су само за општу информацију и нису намијењени за пружање конкретних савјета или препорука за било ког појединца. Да бисте утврдили која инвестиција (е) може бити прикладна за вас, консултујте свог финансијског саветника пре инвестирања. Све референције перформанси су историјске и не гарантују будуће резултате. Сви индекси су неповезани и не могу се директно улагати.
• Државне обвезнице и државни записи гарантује америчка влада у погледу благовремене исплате главнице и камата и, ако се држе до доспијећа, нуде фиксну стопу приноса и фиксну главну вриједност. Међутим, вриједност акција фондова није гарантована и неће се флуктуирати.
• Тржишна вриједност корпоративних обвезница ће се променити, а ако се обвезница прода прије доспјећа, принос инвеститора може се разликовати од оглашеног приноса.
• Обвезнице подлежу тржишном и каматном ризику ако се продају пре доспијећа. Вредности обвезница ће се смањивати како се каматне стопе расте и подлежу расположивости и промени цене.
• Високи приноси / неорганизовани обвезници нису инвестицијски вриједносни папири, укључују знатне ризике и углавном требају бити дио диверзификованог портфолиа софистицираних инвеститора.